leader

Jolović: Sabor u Guči se vraća tradiciji

0 comments
Jolović: Sabor u Guči se vraća tradiciji

Uvođenje u program Sabora koncerata estradnih zvezda bilo je nužno zlo.

Zbog nedovoljnih finansijskih sredstava za ulaganje u saborsku infrastrukturu u Guči morali smo da pribegnemo njegovoj komercijalizaciji. Zahvaljujući i tome, sagradili smo mostove, uredili korito reke Bjelice, izgradili puteve i pešačke staze, javnu rasvetu, zgradu “Načelstva”, motel i veliki broj objekata u “Sportsko rekreativnom centru” gde se održava finalno takmičenje. Takođe, rekonstruisali smo “Muzej trube” i “Dom kulture”, izgradili sanitarne čvorove i mnogo toga što je podiglo naš i državni ugled kod posetilaca. Vraćanje Sabora tradiciji, trubi i trubačima, drugim rečima njegovim korenima, naišlo je na odobravanje šire javnosti. Naravno, ima i onih koji razmišljaju na drugačiji način, ali njih je mali broj – objašnjava za “Danas” presednik “Saborskog odbora” Slobodan Jolović.

* Od 2010. do danas, u Guči je podignut nivo saobraćajne infrastrukture kao i komunalnih usluga. Imajući u vidu da se varošica svake godine u tom smislu razvija, šta možemo očekivati u budućnosti?

– Da ne zvuči maliciozno, imam utisak da je u vreme dok sam ja bio predsednik opštine najviše toga izgrađeno i krivo mi je što se to ne održava kako treba. Postoje ljudi koji stalno podmeću klipove u točkove i ometaju realizaciju projekata u ovoj varošici samo zbog toga što su oni deo onoga što ja nisam stigao da završim i što sam uticao da se sredstva obezbede. Toliko su obuzeti mržnjom i zavišću da su postali slepi kod očiju i na svaki način se bore da sve uruše. Jedan od takvih projekata je i završetak objekata namenjenih ishrani, smeštaju, sportu i rekreaciji vredan 22 miliona dinara, koji sufinansira “Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija”. Cilj je da se popune smeštajni kapaciteti u “Domu trubača” preko cele godine i podigne nivo usluga. Formirali smo sopstveno (opštinsko) privredno društvo koje će svoje usluge ponuditi i izvođaču radova na deonici autoputa “K-11”, od Preljine do Požege.

* Godinama unazad jedan ste od ključnih ljudi za organizaciju Sabora. Šta za vas lično predstavlja najveći izazov svake godine kad se Sabor završi i počnu pripreme za naredni?

– Ovo mi je jedanaesta godina kako se neposredno bavim tehničkom organizacijom ove manifestacije, sa prekidom, zbog “nasilne” promene vlasti od 2012. do 2015, kada je zabeležen pad u poseti. Vratio sam se u njegovu organizaciju sa željom da pomognem znanjem i iskustvom da se ponovo podigne i mislim da smo u tome uspeli, uprkos tome što ima onih koji bi je urušili kako bi politički profitirali. Nisam neko ko odlučuje o budućnosti ove manifestacije ali sam spreman da pomognem. Prvenstveno, smatram da je treba pripremati za 60, jubilarni Sabor 2020. godine. Treba izvršiti pritisak na državu da još više uloži u putnu infrastrukturu, a programske sadržaje pojačati koncertima najpoznatijih svetskih i naših trubača. I ne samo to.

* Ko će ove godine imati čast da podigne saborsku zastavu, a ko privilegiju da bude domaćin sabora?

– Čast da podigne saborsku zastavu i otvori 58. Dragačevski sabor trubača u Guči, u četvrtak 9. avgusta u 11 sati, pripala je ministru Nenadu Popoviću, koji je jednoglasnom odlukom “Saborskog odbora” izabran za domaćina ovogodišnjeg Sabora. On će to učiniti zajedno sa ambasadorom Ruske Federacije Aleksandrom Čepurinom u prisustvu mnogih zvanica, domaćih i stranih gostiju, predstavnika državne i lokalnih vlasti i medija, uz tradicionalnu zdravicu, i saborsku himnu “Sa Ovčara i Kablara” koju će izvesti pobednik prošlogodišnjeg Sabora trubača, Janko Jovanović i prangije.

* Sa svakim narednim saborom, broj stranih gostiju se uvećava. Iz kojih zemalja tradicionalno dolazi najveći broj gostiju i koliko se radi na promociji festivala u inostranstvu?

– Prošle godine smo imali značajno povećanje stranih gostiju. Kroz Guču su u poslednjih pola veka prošle dve Srbije. Gosti nam dolaze sa svih kontinenata sveta, zabeležili smo ih iz 103 zemlje. Najviše iz zemalja bivše Jugoslavije i okruženja, ali i iz Italije, Nemačke, Austrije, Rusije, Poljske, Kine, Amerike, Francuske, Engleske, Španije, Portugalije, Holandije, Švajcarske. Za sabor se zna u svetu. Promovišemo ga na više načina, posredstvom televizije i drugih medija, sajta, a promoviše ga i naša Turistička organizacija na mnogim sajmovima u inostranstvu.

* Da li se sećate kada ste po prvi put u životu došli na Sabor i šta on za vas lično predstavlja?

– Bio sam na svim dosad održanim Saborima, od 1961. do danas. Sećam se prvog kao da je juče bio. U porti crkve “Svetog arhangela Gavrila”, četiri orkestra iz Dragačeva i nekoliko hiljada posetilaca. Baba me odvela. Bio sam dete i tad sam prvi put ušao u crkvu ispred koje je bila bina na kojoj se održavalo takmičenje. Na moju inicijativu izgradili smo i spomen obeležje na kružnom toku na ulasku u Guču prvom pobedniku Sabora Desimiru Perišiću iz Goračića. Od tada sam tu stalno. Uzeo sam i odsustvo u vojsci da bih došao na Sabor. Zbog želje da se njegovi sadržaji i organizacija stalno unapređuju, da Sabor večno traje, kao i mnogi drugi, doživljavao sam mnoge nepravde. Proveo sam gotovo ceo svoj životni i radni vek u Guči i za Guču i živeo za ovaj Sabor. Da nije njega, za Guču gotovo niko ne bi znao da postoji.

Izvor: Naslovi.net

Share Button
468 ad

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *